INTERVJU :: Mladen Matičević, režiser film "Kako postati heroj"

POSLEDNJI HEROJ

Odluka da se odustane od herojskih filmova i da se uradi nešto herojsko u životu, promenila je život našeg sagovornika, reditelja filma "Kako postati heroj", Mladena Matičevića:

-Razlozi iz kojih sam snimio film su, pre svega, terapeutski. Probudiš jednog dana sa 40 godina, shvatiš da imaš 120 kila i da nisi baš srećan sa svojim životom, karijerom koju si zamišljao mnogo drugačije, uspešnije itd. Kada se to dogodi možeš ili da nastaviš da toneš u pravcu u kome, na žalost, život obično vodi ili možeš da se trgneš i uradiš nešto što će da ti vrati veru u sopstvene sposobnosti. Ovaj film je, dakle, posledica moje životne krize koju sam, nadam se, prevazišao pokušajem o kome film govori.

Nisi mogao da izabereš manje masovnu manifestaciju od Beogradskog maratona. Da li si to uradio da bi se sakrio ako rezultati pokušaja ne budu dobri?
-Ja sam čovek koji, vrlo često, postavi pred sebe neki bombastičan cilj, tek tako da bi to rekao. A kada taj cilj počne da se približava, shvatim da on zgleda strašnije nego što sam mislio. Odluka da trčim maraton je najluđa moguća u odnosu na moju konstituciju, godine i okolnosti mog života. Na maratonu možeš da se sakriješ do momenta kada brži ne otrči napred. Onda ostaješ na kraju i svi te vide.

Nikada se nisam bavio trčanjem. Bavio sam se raznim drugim sportovima, ali sam ja osetio potrebu da postavim sebi kao cilj nešto što je naizgled apsolutno nemoguće jer je uspeh značio mogućnost da sebi postavim i neke druge ciljeve. To je priča koju veći broj ljudi u ovim godinama ima i svi oni je na svoj način razrešavaju. Ja svoje probleme uvek razrešavam ekstremno, pa je tako bilo i ovog puta.

Koliko su bile ozbiljne pripreme za Beogradski maraton?
-Bile su strašno ozbiljne i rezultirale su pretrčanim maratonom. Kada neko sa sto i nešto kilograma pretrči 42 kilometra, te pripreme moraju da budu ozbiljne. Spremao sam se kao profesionalni sportista, pod profesionalnim nadzorom i mada uopste nišam izgledao tako tada sam bio u ozbiljnoj kondiciji.

Koji si stigao na cilj?
-Stigao sam posledni, tj. poslednji i predposlednji, ali sam stigao u okviru propozicija koje daju zvanični plasman. Računa se da si pretrčao maraton ako stazu pretrčiš za 5 sati. To su pravila Evropske atletske federacije i u njihovoj evidenciji postojim kao čovek koji je pretrčao Beogradski maraton.

To je moj prvi maraton, ali ne i poslednji. Hteo sam da trčim i ove godine, ali sam odustao jer sam imao povredu noge. I učešće na maratonu je neka vrsta «navučenosti». Trčaću opet!

Nadam se da će publici na FEST-u ovaj film biti zanimljim, jer je i rađen tako da, pre svega, bude zanimljiv. Trudio sam se da moj pristup bude zabavan, da bude predstavljen sa dosta humora. Podvig je relativno ozbiljan, ali je pristup humoristički.

Producent?
-Ja sam izabrao samog sebe za producenta, tj. svoju producentsku kuću «Starhill». Posle perioda rada za tzv. poznate srpske producente, odlučio sam da malo sam za sebe radim. Konkurisao sam na Konkursu za finansiranje filmova Skupštine grada Beograda, dobio inicijalna sredstva i uspeo da snimim film. Beskrajno sam zahvalan gradskoj vladi što je finansirala film, jer su oni u ovoj priči prepoznali neku vrednost.