“Želeo sam da snimim film kod kuće u Londonu, i o Londonu. Ono što volim kod Londona, što svi koji ovde živimo cenimo, ili bar većina, jeste činjenica da je pun ljudi raznih nacija. On je kulturološki toliko raznovrstan, pravi lonac. Ali to je lepša strana priče. Ružnija strana priče je da se podvojenost klasa promenila i da su se granice zamaglile, svi su nekako prešli u srednju klasu tokom migracije koja je manje-više sa scene uklonila englesku radničku klasu. Nastala je nevidljiva klasa: potklasa, klasa onih koji nisu Englezi, koji su došli iz drugih zemalja. Iako smo veoma slabi prema emigraciji, i često potežemo pitanja kao znak političke volje pred izbore, mi se oslanjamo na emigrante. Danas se u Londonu oslanjamo na nevidljivu grupu ljudi sa Kosova, iz Slovenije, Bosne, Brazila, Meksika, Nigerije, Gane: ljudi koji su došli ovde i rade poslove koje mi ne bismo radili. Oni su prilično nevidljivi za socijalni program države, oni su nevidljivi iz aspekta kulture, ali oni čine veliki procenat ovog sjajnog grada. Pomislio sam, ako se pravi film o Londonu, bolje da se pravi film koji će bar da se pozabavi tim problemom, 
koji će da se pozabavi stepenom povlašćenosti i stepenom potlačenosti danas u Londonu. Želeo sam da snimim film koji bi bacio svetlo na ovo pitanje, a da nikoga ne otkači. Centralni lik filma Provalnik jeste pejzažni arhitekta, koji ima udoban dom u severnom delu Londona i atelje na Kings Krosu. U ovom delu grada snimana je i komedija The Ladykillers, a ljubitelji Harija Potera je znaju kao mesto gde se nalazi peron sa kojeg polazi Hogvarts ekspres. Velika riznica znanja i kulture, Britanska biblioteka, nalazi se u blizini. Međutim, kao i većina gradskih četvrti koje se nalaze oko železničkih stanica, Kings Kros ima svoju mračniju i trošniju stranu. Tokom XIX veka, King Kros je bio najsiromašnija četvrt u Londonu, a decenijama je bila kraj sa crvenim fenjerima. U skorije vreme, kao dodatak milionima putnika koji su vezani za Juston, Kings Kros i Sent Pankras železničku liniju i stanice podzemne železnice, ovu četvrt su opsedali prolaznici koji su radili sve samo nisu čekali voz. U poslednjih pet godina, Kings Kros je postao jedna od najvećih građevinskih lokacija u Evropi, najambiciozniji projekat urbane rekonstrukcije u Britaniji još od viktorijanskog doba. Sa slomom Sovjetskog Saveza rođen je veliki broj novih država uz one na Balkanu (Bosna, Hrvatska, Makedonija). Promene granica dovele su do sukoba između etničkih i verskih grupa, pogotovu između Srbije i Bosne. Bosanski glavni grad, Sarajevo, bio je primer verske i etničke tolerancije, ali sve se raspada 1991. i godine 1992 Bosna objavljuje svoju nezavisnost od Jugoslavije. Da bi se spremila za svoju ulogu, Žilijet Binoš je provela određeno vreme u Sarajevu, pokušavala da oseti jezik i kulturu, upijala atmosferu grada i što je najvažnije, upoznavala je Bosanke čija su joj ratna iskustva pomogla da bolje razume svoj lik. Koliki je njen uspeh bio govori i činjenica da su Bosanci, koji su bili deo glumačke i producentske ekipe, bili zadivljeni njenim akcentom i da su je statisti u sceni koja se dešava u Bosanskom centru, prihvatili kao svoju. Amira je toliko bliska Žilijet po osećajnosti i duhu, pomislio sam da ne mogu nju da odaberemi da bi to bilo smešno. Nisam joj pomenuo film i na kraju me je ona pozvala i pitala zašto joj ne pričam ništa o filmu. Rekla mi je da ako u scenario stavljam bosanski lik, moram da uzmem nekog iz Bosne. Rekao sam sebi da moram da nađem Bosanku, Šveđanku, i uživao sam u tome. Upoznao sam veliki broj, danskih, švedskih, norveških, finskih glumica, a onda upoznao mnoge iz Slovenije, Slovačke, Češke, Rusije, Bosne i Srbije. Upoznao sam mnogo sjajnih glumica. Konačno sam odabrao Žilijet i to sam učinio bez onog osećanja da bi to ipak mogao da uradi neko drugi- kaže režiser filma Entoni Mingela.
koji će da se pozabavi stepenom povlašćenosti i stepenom potlačenosti danas u Londonu. Želeo sam da snimim film koji bi bacio svetlo na ovo pitanje, a da nikoga ne otkači. Centralni lik filma Provalnik jeste pejzažni arhitekta, koji ima udoban dom u severnom delu Londona i atelje na Kings Krosu. U ovom delu grada snimana je i komedija The Ladykillers, a ljubitelji Harija Potera je znaju kao mesto gde se nalazi peron sa kojeg polazi Hogvarts ekspres. Velika riznica znanja i kulture, Britanska biblioteka, nalazi se u blizini. Međutim, kao i većina gradskih četvrti koje se nalaze oko železničkih stanica, Kings Kros ima svoju mračniju i trošniju stranu. Tokom XIX veka, King Kros je bio najsiromašnija četvrt u Londonu, a decenijama je bila kraj sa crvenim fenjerima. U skorije vreme, kao dodatak milionima putnika koji su vezani za Juston, Kings Kros i Sent Pankras železničku liniju i stanice podzemne železnice, ovu četvrt su opsedali prolaznici koji su radili sve samo nisu čekali voz. U poslednjih pet godina, Kings Kros je postao jedna od najvećih građevinskih lokacija u Evropi, najambiciozniji projekat urbane rekonstrukcije u Britaniji još od viktorijanskog doba. Sa slomom Sovjetskog Saveza rođen je veliki broj novih država uz one na Balkanu (Bosna, Hrvatska, Makedonija). Promene granica dovele su do sukoba između etničkih i verskih grupa, pogotovu između Srbije i Bosne. Bosanski glavni grad, Sarajevo, bio je primer verske i etničke tolerancije, ali sve se raspada 1991. i godine 1992 Bosna objavljuje svoju nezavisnost od Jugoslavije. Da bi se spremila za svoju ulogu, Žilijet Binoš je provela određeno vreme u Sarajevu, pokušavala da oseti jezik i kulturu, upijala atmosferu grada i što je najvažnije, upoznavala je Bosanke čija su joj ratna iskustva pomogla da bolje razume svoj lik. Koliki je njen uspeh bio govori i činjenica da su Bosanci, koji su bili deo glumačke i producentske ekipe, bili zadivljeni njenim akcentom i da su je statisti u sceni koja se dešava u Bosanskom centru, prihvatili kao svoju. Amira je toliko bliska Žilijet po osećajnosti i duhu, pomislio sam da ne mogu nju da odaberemi da bi to bilo smešno. Nisam joj pomenuo film i na kraju me je ona pozvala i pitala zašto joj ne pričam ništa o filmu. Rekla mi je da ako u scenario stavljam bosanski lik, moram da uzmem nekog iz Bosne. Rekao sam sebi da moram da nađem Bosanku, Šveđanku, i uživao sam u tome. Upoznao sam veliki broj, danskih, švedskih, norveških, finskih glumica, a onda upoznao mnoge iz Slovenije, Slovačke, Češke, Rusije, Bosne i Srbije. Upoznao sam mnogo sjajnih glumica. Konačno sam odabrao Žilijet i to sam učinio bez onog osećanja da bi to ipak mogao da uradi neko drugi- kaže režiser filma Entoni Mingela.