BIO SAM PUN PREDRASUDA

Put lubenica je film ispirisan istinitom pričom o dvanaestoro ilegalnih imigranata koji su se utopili u reci Savi na granici Bosne i Hrvatske. Režiser filma Branko Šmit, zajedno sa svojim producentom Stanislavom Babićem i glumicom u filmu Mei Sun predstaviće danas ovo ostvarenje na press konferenciji. Uoči premijere na FEST-u, Šmit nam se složio sa nama da je ekspanzija Kine otvorila neke nove teme u umetnosti, pa i u filmu:

- Apsolutno, a Vi u Beogradu to bolje znate, jer mi se čini da su Kinezi na Vaše prostore došli pre nego kod nas u Hrvatsku. Svi smo pomalo iznenađeni brojnošću i upornošću naših novih sugrađana. Želeo sam da snimim ovaj film jer ja o Kinezima ne znam ništa. Pun sam predrasuda, ako i svi mi, jer su oni malo drugačiji od nas. Međutim, radeći na filmu saznao sam mnogo toga i sada imam drugačije mišljenje. Mogu da kažem da sam profitirao radeći ovaj film, pre svega radeći sa glavnom glumicom Mei Sun koja je predivna osoba. Imali smo i mnogo statista u filmu. Film «Put lubenica» je doneo dosta lepih stvari.

Navedite mi jednu od predrasudu koje ste imali, a koju više nemate?

- Prva stvar koju nisam znao o Kinezima jeste da su toliko uporni i vredni. Imaju fantastične radne navike. Nimalo nije slučajno što je Kina danas to što jeste. Ti ljudi rade mnogo više od nas, imaju više ambicija, strašan motor za uspeh. Ta upornost je neverovatna. Sa druge strane, Mei Sun me je iznenadila svojom obrazovanošću, kulturom i odmerenošću.

Kako je došlo o toga da Mei Sun glumi u Vašem filmu?

- Do nje sam došao preko pozorišnog reditelja Kreše Dolančića, koji je u Pekingu režirao jednu operu. Zamolio sam ga da mi preporuči nekoga jer je imao odličnu saradnju sa Kinezima, a on mi je javio da postoji jedna glumica koja je na poslediplomskim studijama u Berlinu. Mei Sun je prva glumica s kojom sam ja razgovarao. Ona je došla u Zagreb, obavili smo probno snimanje sa Krešom Mikićem i znao sam odmah da je ona to što ja tražim.

Ispričaću vam i jedan detalj koji je malo smešan. Mi smo preko agencija tražili kinesku glumicu. Poslali smo naše zahteve u Ameriku, Kinu, Kanadu, Englesku... Kao odgovor došli su nam materijali porno glumica. Sigurno su mislili da mi snimamo pornić, jer ko bi sada u «nekoj» Hrvatskoj snimao ozbiljan film sa kineskom glumicom. Svi su mislili da je to nešto drugo. Morao sam komisijski da uništim materijale, da ne bi neko pomislio da ja to prikupljam i da se bavim snimanjem takvih filmova.