"Fest" luta, traži svoj identitet, gubi se, bludi...
"Fest" je izgubio svoje biće, traga za svojim slavnim danima. Traljav početak, konfuznog FEST-a.
Kakva gomila ispraznih gluposti.
Aman, zaman, svi koji živite u zemlji kojom upravlja tehnička vlada i tehnički without cenzus ministar Kojadinović.
Novinari, od kojih devedeset procenata akreditovanih (HUPER akreditovan, Story akreditovan, Skandal akreditovan) ne zna ko je čikica Bob Rafelson osim da je to raskalašni dedica koji voli da se veseli u Skadarliji, teža pitanja nećemo ni postavljati... Stotine novinarskih dijabola je akreditovano na FEST-u. Na press konferenciji pominjanog Rafelsona dvoje (slovima 2) je umelo da postavi suvislo pitanje.
Oni. o istoriji ovog duboko beogradskog važnog festivala (samo jednom prekinutog kad Aleksandar Vulin nije hteo da zagreva vodene topove i kada smo ko pacovi s Festa od JUL-ovske bagre bežali preko Brankovog mosta) ne znaju ništa, oni ne znaju da ne postoji zemlja u regionu u kojoj je moguće da za izmedju 1,5 i 3 evra (cena ulaznice) tokom deset dana koga to iskreno interesuje, pogleda najznačajniji presek svetske kinematografije koja je takva kakva je:
jedne godine je fascinantna, nekad dosadna, nekad pretenciozna ali je najčešće zbir autorskih i komercijalnih napora koji su imali odjeka na blagajnama, festivalima ili relevantnim kritikama (vrste u odumiranju u našoj sredini).
U Srbiji bez bioskopa koja je vaspitala generacije upropašćene ideologijom pirata, lako je ignorisati činjenicu da je više od 100 000 ljudi ovih dana kupilo karte i da po groznoj kiši i košavi gleda filmove na velikom platnu u Sava centru iako iste imaju za sto dindži kod lokalnog pirata u komšiluku. O tome treba pisati.
Ili činjenicu da naši prijatelji filmofili iz Slovenije, Bosne i Hercegovine i Hrvatske, ne mogu da nadju mesto u beogradskim hotelima a voleli bi da budu na tom groznom FEST-u koji je izgubio svoj identitet. Uprkos tabloidnim dijabolama akreditovanim na FEST-u ovo je i dalje mesto koje pruža privid normalnosti u tehničkoj Srbiji, mesto njenog urbanog duha u kome se nepogrešivo prepoznaju vrednosti.Ako stanete u red za karte za FEST i pogledate u lica tih ljudi sa ceduljicama u rukama shvatićete da nije sve zauvek izgubljeno u ovom vitalnom gradu posustalog duha. Ili je to samo privid normalnosti.